photo by: vladimir tatarevic
PrintE-mailShare

Kratak pregled sektorske analize otkupa sirovog mleka, proizvodnje i prerade mleka i mlečnih proizvoda

Komisija za zaštitu konkurencije je 18. novembra 2010 godine pokrenula Sektorsku analizu stanja konkurencije u sektoru mlekarstva, koja obuhvata otkup sirovog kravljeg mleka, proizvodnju i preradu mleka i mlečnih proizvoda, trgovinu na veliko i trgovinu na malo mlekom i mlečnim proizvodima. Predmet analize je samo kravlje mleko zbog činjenice da je proizvodnja ostalih vrsta mleka (ovčiji, kozji itd.) veoma malo zastupljena sa udelom oko 2%.

Razlog donošenja odluke o sprovođenju sektorske analize je nestašica kratkotrajnog i dugotrajnog mleka na tržištu maloprodaje tokom letnjih meseci 2010 godine. Analiza obuhvata period od 7 meseci (jun-decembar) 2009 i 2010 godine. Podaci o otkupljenim i proizvedenim količinama su dobijeni na osnovu upitnika koji su upućeni na adrese 15 učesnika na tržištu koji se prema obimu otkupa sirovog mleka, instaliranim kapacitetima i njihovom pozicijom na regionalnim tržišnim segmentima. Utvrđeno je da ukupno postoji preko 200 učesnika na ovom relevantnom tržištu, dok je u otkupu sirovog mleka učestvovalo 156-160 registrovanih učesnika za preradu mleka. Agregatni podaci dobijeni su od Republičkog zavoda za statistiku i Privredne komore Srbije (Udrženje za poljuprivredu, prehrambenu i duvansku indistriju i vodoprivredu).

Proizvodnja mleka imala je učešće od oko 10-11% u ukupnoj vrednosti nacionalnog proizvoda ostvarenog u sektoru poljuprivrede za posmatrani period. Godišnja vrednost primarne proizvodnje mleka je oko 500 miliona eura, dok primarnih proizvođača ima oko 200 hiljada. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku godišnja proizvodnja sirovog mleka se kreće oko 1.5 milijardi litara. Ono što karakteriše ovu industriju jeste nepredvidivost u pogledu državnih premija jer se vrlo često menjaju, ali i usitnjenost primarne proizvodnje, odnosno mali broj krava po domaćinstvu (prosek 2.8), dok je u EU taj prosečan broj 20. Takođe prisutno je i smanjenje broja domaćinstava ali i broja krava i steonih junica. U periodu od 2001-2010 broj krava i steonih junica u Srbiji smanjen je za 200.000 jedinki.

Tržište republike Srbije karakteriše izuzetno nisko učešće mleka otkupljenog u cilju dalje industrijske prerade u odnosu na ukupne proizvedene količine. U 2009 od ukupno pomuženih 1478 miliona litara, 723 miliona litara je otkupljeno radi dalje industrijske prerade dok 261 milion litara čini domaća prerada. Ostatak je utrošen za podmladak stočnog fonda. U 2010 godine je bila slična situacija, s tim da je došlo do pada otkupljenih količina radi dalje prerade. U 2010 pomužena je nešto manja količina u odnosu na 2009 i bila je 1462 miliona litara. Za industrijsku preradu je otkupljeno 686 miliona litara dok je 155 miliona litara potrošeno za domaću preradu.

U Srbiji je otkupna cena sirovog mleka najniža u regionu i iznosi 25-26 eurocenti, u BiH 28 eurocenti dok je u Hrvatskoj 32 eurocenta. Situacija je slična i kada se posmatraju državne subvencije pa je tako iznos premije u Srbiji 1.4 eurocentra po litru dok je u BiH i Hrvatskoj 11-12 eurocenti po litru. Imajući u vidu navedene podatke možemo da zaključimo da proizvođač mleka u Srbiji zarađuje oko 12.6 eurocenti manje nego proizvođači mleka u BiH, odnosno 16.6 eurocenti manje nego proizvođači u Hrvatskoj. Raspon između najniže i najviše otkupne cene mleka u Srbiji je mnogo izraženiji u odnosu na zemlje regiona. Tako recimo u Srbiji varijacije u odnosu na prosečnu cenu u 2009 su bile ±25% dok je u BiH i Hrvatskoj ±3% i ±4% respektivno. Visoki raspon u otkupnim cenama mleka u Srbiji proističe i iz razlika u kvalitetu (ekstra, I i II klasa). Zbog toga je od izuzetnog značaj uspostavljanje Nacionalne labaratorije za ispitivanje i kontrolu kvaliteta otkupljenog mleka namenjenog daljoj industrijskoj preradi.

Prosečna otkupna cena mleka po litru u 2009 je iznosila 21.26 dinara, a u 2010 je bila 24.93 dinara. Najniže otkupne cene sirovog mleka u 2009 plaćale su Mlekara Loznica, Kikindska industrija mleka, Lazar Blace i Mlekara Plana sa prosečnim otkupnim cenama ispod proseka. Najviše otkupne cene u istoj kodini plaćale su Niška mlekara, Imlek i Mlekoprodukt Zrenjanin dok su mlekare u Kragujevcu i Šapcu otkupljivale po cenama najbližim prosečnoj. U 2010 godini najviše otkupne cene plaćale su Niška mlekara, Granice Mladenovac, Imlek i Kuč company, a najniže Mlekara Loznica dok je Kikindska industrija mleka otkupljivala mleko po cenama na nivou prosečne.

Od 723 miliona litara otkupljenog sirovog mleka u 2009 godini u analiziranom periodu jun-decembar otkupljeno je oko 415 miliona litara, a od toga analiziranih 15 mlekara odkupilo je 347 (83%) miliona litra. U 2010 od ukupno otkupljenih 686 miliona u periodu jun-decembar otkupljeno oko 369 miliona litara, a 15 anketiranih mlekara je otkupilo 326 miliona litara (88%). Od svih učesnika na tržištu otkupa sirovog mleka najveći tržišni udeo u 2010 godini imala je Danube Foods Group B. V. 40-50% i to u njenom sastavu Imlek 30-40% i Mlekara Suboti ca 5-10%. Od ostalih učesnika slede Mlekara Šabac i Somboled sa učešćima 5-10%, dok ostalih 11 anketiranih mleka imaju učešća 0-5%.

U analiziranom vremenskom intervalu od anketiranih 14 mlekara, samo dve, Imlek i Somboled, dostavile su podatke o kupljenim količinama sirovog mleka iz uvoza. Do oktobra 2009 nije bilo uvoza sirovog mleka od strane mlekara koje su obuhvaćene analizom. Učešće uvezenih količina u ukupno utrošenim količinama za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda kretalo se u rasponu 0-5%, dok je u novebru i decembru 2010 godine tar udeo bio 5-10% i 10-20% respektivno. Tokom letnjih meseci 2010 godine prosečna otkupna cena na domaćem tržištu je bila 20-30% jeftinija u odnosu na cenu sirovog mleka iz uvoza.

Na osnovu kapaciteta i mogućnosti proizvodnje i prerade mleka i mlečnih proizvoda, sve anketirane mlekare svrstane su u tri grupe. Prvu grupu čine mlekare čiji maksimalni denvni proizvodno-prerađivački kapaciteti iznose više od 200.000 litara. U ovu grupu svrstane su mlekare Imlek, Subotička mlekara, Somboled i Mlekara Šabac. Drugu grupu čine mlekare sa proizvodnim kapacitetima od 100.000 – 200.000 litara dnevne prerade mleka. Tu spadaju Milkop Raška, Niška mlekara i Mladost iz Kragujevca. Treću grupu mlekara čine one sa kapacitetom do 100.000 litara dnevne prerade. Proesečno učešće proizvodnje konzumnog mleka u ukupnoj proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda za anketiranih 15 mlekara iznosi oko 35.5%.

Izvor: www.kzk.gov.rs

 

 

Ne planirati znači planirati neuspeh.

Pripisuje se Alan Lakein-u

Najozbiljnije greške nisu napravljene kao rezultat pogrešnih odgovora. Najopasnije je postavljati pogrešna pitanja.

Peter Drucker